ČESTO POSTAVLJANA PITANJA
(FREQUENTLY ASKED QUESTIONS –F.A.Q.)

Šta je Centralni registar hartija od vrednosti?

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (skraćeno: Centralni registar hartija od vrednosti) jeste institucija koja vodi jedinstvenu evidenciju zakonitih imalaca hartija od vrednosti i evidenciju o pravima iz tih hartija, kao i o pravima trećih lica na hartijama od vrednosti. Centralni registar hartija od vrednosti obavlja i poslove kliringa i saldiranja transakcija zaključenih sa hartijama od vrednosti, odnosno vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti istovremeno sa plaćanjem tako da ne može da se dogodi situacija u kojoj neko proda hartije od vrednosti i ne dobije novac.

Kako se otvara račun u Centralnom registru hartija od vrednosti?

Poslovanje Centralnog registra hartija od vrednosti se bazira na principu indirektnog pristupa, što znači da krajnji korisnici (izdavaoci hartija od vrednosti i vlasnici) zaključuju ugovor sa članom Centralnog registra hartija od vrednosti (brokersko-dilerska društva i banke), a oni im pružaju usluge iz nadležnosti Centralnog registra hartija od vrednosti. Te usluge obuhvataju otvaranje i administriranje računa hartija od vrednosti, izdavanje izvoda sa računa, davanje naloga Centralnom registru hartija od vrednosti za sprovođenje željenih radnji u ime svojih klijenata. To znači da vlasnici ne mogu direktno otvoriti račun u Centralnom registru hartija od vrednosti, već to za njih radi jedan od oko 100 članova. Spisak članova se nalazi na web site: www.crhov.co.yu Za otvaranje računa je potrebno doneti ličnu kartu ili neku drugu identifikacionu ispravu iz kojih član Centralnog registra hartija od vrednosti unosi informacije u bazu podataka i otvara račun klijentu.

Ko može biti član Centralnog registra hartija od vrednosti?

Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata propisano je ko sve i na koji način može postati član Centralnog regidtra hartija od vrednosti. Po ovom zakonu članovi Centralnog registra hartija od vrednosti mogu biti samo pravna lica, i to brokersko-dilerska društva, banke, društva za upravljanje fondovima, berze, strane klirinško depozitne organizacije, kao i Republika Srbija i Narodna banka Srbije.

Žašto je bitno da hartije od vrednosti budu upisane u Centralni registar hartija od vrednosti?

U skladu sa članom 11. Zakona o tržištu hartija od vrednosti, prava vlasnika iz hartija od vrednosti nastaju u trenutku upisa tih hartija na njihov račun koji se vodi u Centralnom registru hartija od vrednosti. To znači da su vlasnici hartija od vrednosti u potpunosti zaštićeni i u potpunosti mogu da ostvaruju svoja prava iz hartija od vrednosti tek nakon što su otvorili svoj račun hartija od vrednosti, i nakon što su te hartije upisane na pomenute račune.

Kako se vrši upis hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti?

Hartijama od vrednosti određenog izdavaoca najpre se dodeljuju identifikacione oznake - CFI (Classification of Financial Instruments) kod i ISIN (International Securities Identification Number) broj. CFI kod određuje vrstu hartija od vrednosti a ISIN broj je jedinstveni identifikacioni broj te hartije. Posle dodele ovih identifikacionih oznaka sledi usaglašavanje i dopuna podataka o akcionarima (npr. dodaju se podaci o tačnoj adresi, ispravka matičnog broja....), a nakon toga preduzeće se definitivno upisuje u bazu podataka Centralnog registra hartija od vrednosti.

Ko sve može podneti zahtev za upis hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti?

Zahtev za upis hartija od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti može podneti svako zainteresovano lice, s tim što pre toga mora imati zaključen ugovor sa nekim od članova Centralnog registra hartija od vredosti, koji istupaju pred tim registrom. To znači da pomenutu proceduru mogu inicirati kako uprava preduzeća, tako i akcionari, poverioci, zaposleni...

Ko može dobiti podatke o vlasnicima hartija od vrednosti?

Svaki član Centralnog registra hartija od vrednosti ima podatke vezano za svoje klijente, i oni mogu dobiti svakog radnog dana podatke o stanju na njihovom računu hartija od vrednosti. Pored toga, Centralni registar hartija od vrednosti daje podatake o vlasnicima hartija od vrednosti samo u slučajevima predviđenim zakonom i podzakonskim aktima. Na primer, potpuna Knjiga akcionara sa identifikacionim podacima vlasnika, kao i sa podacima o broju akcija koje oni poseduju i broju glasova iz tih akcija, daje se izdavaocu za potrebe održavanja Skupštine akcionara. Međutim, u slučaju objavljivanja Ponude za preuzimanje akcija određenog preduzeća ponudiocu se dostavlja isključivo spisak akcionara sa identifikacionim podacima vlasnika (ime, prezime i adresa), ali bez broja akcija koje poseduje svaki akcionar.

Da li su podaci u Centralnom registru hartija od vrednosti zaštićeni?

Pristup informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti je u potpunosti autorizovan. Ovaj pristup je moguć samo ovlašćenim licima koja su zaposlena kod članova Centralnog registra hartija od vrednosti, a koja na osnovu Ugovora o članstvu u Centralnom registru hartija od vrednosti poseduju digitalnu personalizovanu identifikacionu SMART karticu. Ovu karticu Centralni registar hartija od vrednosti izdaje ovlašćenim licima članova, a po završenoj obuci za rad na softverskoj aplikaciji Centralnog registra hartija od vrednosti.

Šta je ponuda za preuzimanje akcija?

Ponuda za preuzimanje akcija određenog preduzeća predstavlja način da određeno lice, pravno ili fizičko, stekne 25% ili više akcije sa pravom glasa određenog preduzeća. Nakon obaveštavanja, akcionari mogu prodati svoje akcije ponudiocu tako što će iste deponovati na račun deponovanih hartija od vrednosti koji se otvara u Centralnom registru hartija od vrednosti. Ponuda odobrena od strane Komisije za hartije od vrednosti ne može trajati manje od 21 dan, što je dovoljno dug period da svi akcionari koji to žele deponuju svoje akcije. Ako je ponuda za preuzimanje uspešno završena, obaveštenje o tome se takođe dostavlja svim članovima Centralnog registra hartija od vrednosti.

Koje vrste hartija od vrednosti su upisane u Centralnom registru hartija od vrednosti?

Vrste hartija od vrednosti koje su do sada upisane u Centralni registar hartija od vrednosti su akcije preduzeća i banaka, obveznice koje emituju preduzeća, banke i druge finansijske institucije, zapisi Republike Srbije, blagajnički zapisi Narodne banke Srbije, obveznice Republike Srbije izdate za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana...

Zašto je dobro da se isplata dividende vrši preko Centralnog registra hartija od vrednosti?

Isplata dividende se vrši na zahtev izdavaoca koji se podnosi preko člana Centralnog registra hartija od vrednosti, i uz koji se prilaže Odluka izdavaoca o isplati dividende. Centralni registar hartija od vrednosti novčana sredstva za isplatu prenosi članu kod koga je akcionar otvorio vlasnički račun, a član ta sredstva transveriše na račun akcionara u poslovnoj banci. Na ovaj način nije moguće da uprava preduzeća odlučuje kojim će akcionarima isplatiti dividendu a kojim neće, već svi akcionari moraju imati isti tretman.